PLU­ŽI­NE - Iako pri­pa­da re­du ne­raz­vi­je­nih op­šti­na, Plu­ži­ne od osta­lih raz­li­ku­je to što ne­ma za­du­že­nja, bu­džet is­pu­nja­va­ju u skla­du sa pla­nom, po­seb­no u di­je­lu na­pla­te pri­ho­da. Plu­ži­ne se od ve­ći­ne op­šti­na raz­li­ku­ju i po to­me što vlast vr­ši opo­zi­ci­ja što im, iz­me­đu osta­log, do­dat­no ote­ža­va put raz­vo­ja. Pred­sjed­nik Plu­ži­na Mi­ju­ško Ba­ja­gić po­ja­šnja­va da se taj od­nos vla­sti na dr­žav­nom ni­vou pre­ma jed­noj opo­zi­ci­o­noj op­šti­ni naj­bo­lje mo­že vi­dje­ti kroz ne­ke za­kon­ske pro­pi­se, po­je­di­no­sti po­put Ega­li­za­ci­o­nog fon­da iz ko­jeg Op­šti­na na či­jem je če­lu ne do­bi­ja ni cen­ta.
-Je­di­na smo op­šti­na sa sje­ve­ra ko­ja iz tog fon­da ne do­bi­ja ni­šta, nas ra­ču­na­ju u raz­vi­je­nu, a po­zna­to je da smo po to­me pred­zad­nji u Cr­noj Go­ri. Ta­ko je i u di­je­lu jav­nih ra­do­va, ili ne­ke dru­ge dr­žav­ne po­mo­ći. Ne mo­gu da ka­žem da je to boj­kot, ali ipak to se la­ko mo­že vi­dje­ti kad se upo­re­di sa osta­lim op­šti­na­ma da tu ite­ka­ko igra ulo­gu to što smo opo­zi­ci­o­na op­šti­na i što ne­ma­mo iz tih iz­vo­ra ni­ka­kve po­mo­ći. Naj­ve­ća sred­stva lo­kal­nim upra­va su po­treb­na za odr­ža­va­nje lo­kal­nih pu­te­va, ure­đe­nje in­fra­struk­tu­re na se­o­skom pod­ruč­ju - is­ta­kao je Ba­ja­gić u raz­gvo­ru za „Dan”.
Na pod­ruč­ju Plu­ži­na da­nas od pri­vred­nih ko­lek­ti­va funk­ci­o­ni­še je­di­no Hi­dro­e­lek­tra­na „Pi­va“, a pri­je dva­de­set go­di­na u tom pred­u­ze­ću, u Ugo­sti­telj­sko-tu­ri­stič­kom pred­u­ze­ću „Pi­va“, Ze­mljo­rad­nič­koj za­dru­zi, Pi­la­ni, tr­go­vač­kom pred­u­ze­ću i Fa­bri­ci elek­tro­da bi­lo je upo­sle­no oko 1,3 hi­lja­de rad­ni­ka. Pre­ma po­sled­njem po­pi­su u Plu­ži­na­ma ži­vi oko 3,3 hi­lja­de sta­nov­ni­ka, a ga­še­nje pri­vre­de glav­ni je raz­log te je taj broj za pe­ri­od od 1961. go­di­ne do 2011. ma­nji za čak 5,8 hi­lja­da. Mla­di i da­lje na­pu­šta­ju svo­je rod­no mje­sto, a Ba­ja­gić ka­ža da je svje­stan to­ga ali op­šti­na ne­ma mo­guć­nost da po­pra­vi pri­vred­nu sli­ku. Ka­že da je ne­dav­no po pi­ta­nju FEP-a, ko­ji je go­di­na­ma u ste­ča­ju, raz­go­va­rao sa mi­ni­star­kom eko­no­mi­je Dra­gi­com Se­ku­lić, ali mu je pre­do­če­no ka­ko se mo­ra is­po­što­va­ti ste­čaj­ni po­stu­pak, pro­na­ći ku­pac sa ko­jim bi se pre­go­va­ra­lo.
-Dr­ža­va je bi­la ta ko­ja je tre­ba­la da sve to od­ra­di, a evi­dent­no je da ni­je­su bi­li za­in­te­re­so­va­ni da oži­ve tu fa­bri­ku. Ka­da je ova ža­lo­sna pri­va­ti­za­ci­ja kre­nu­la uni­šten je sje­ver, pa i op­šti­na Plu­ži­ne. Mla­di na­ra­štaj ko­ji je za­vr­šio ško­le ne mo­že da se vra­ti na se­lo i da ču­va ov­ce. Iz Plu­ži­na je pre­ko 150 dok­to­ra na­u­ka oti­šlo. Do­sta se vo­di ra­ču­na o ško­lo­va­nju dje­ce, svi ro­di­te­lji ula­žu da bi im dje­ca za­vr­ši­la fa­kul­te­te i to auto­mat­ski po­vla­či za so­bom nji­hov od­la­zak ši­rom Cr­ne Go­re i van nje zbog ne­mo­guć­no­sti za­po­sle­nja u na­šoj op­šti­ni - ka­že Ba­ja­gić.
Upr­kos sve­mu on se na­da da će i 2018., iz­bor­ne go­di­ne, vlast u Plu­ži­na­ma osta­ti u ru­ka­ma opo­zi­ci­je. On je na če­lu op­šti­ne u kon­ti­nu­i­te­tu od 1998. go­di­ne i, ka­ko je is­ta­kao, od ta­da do da­nas ipak se sli­ka Plu­ži­na znat­no pro­mi­je­ni­la.
- Ka­da sam do­šao na če­lo Op­šti­ne bu­džet je bio ne­što oko 320 hi­lja­da ma­ra­ka, sad je od 3,5 do če­ti­ri mi­li­o­na eura. Na se­o­skom pod­ruč­ju smo za ovih dva­de­set go­di­na sko­ro 300 ki­lo­me­ta­ra pu­te­va as­fal­ti­ra­li, a ta­da smo sa­mo do Mje­snog cen­tra u Bre­zni­ma ima­li as­falt i ni­gdje dru­go. Sa­da ima­mo put do sva­kog se­la, ima­ju mo­žda dva tri za­se­o­ka gdje pu­te­vi ni­je­su as­fal­ti­ra­ni. Na­se­lje Plu­ži­ne je pre­po­ro­đe­no i ka­da bi se upo­re­di­la ona sli­ka od pri­je dva­de­set go­di­na i ova sa­da­šnja ni­ko ne bi mo­gao da vje­ru­je ko­ja je to raz­li­ka. Ka­da je u pi­ta­nju pro­ce­nat na­pla­te svih oba­ve­za na­ša lo­kal­na upra­va si­gur­no je na pr­vom mje­stu. Ni­je­smo du­žni ni­ko­me, a svje­sni smo da kad bi ušli u ne­ki dug da iz to­ga ne bi mo­gli iza­ći la­ko, jer zbog po­li­ti­ke, ne bi bi­li u mo­guć­no­sti da od dr­ža­ve do­bi­je­mo ne­ku po­moć da pre­va­zi­đe­mo pro­ble­me – is­ti­če Ba­ja­gić.
Na pi­ta­nje da li će se po­no­vo kan­di­do­va­ti za pred­sjed­ni­ka Op­šti­ne is­ta­kao je da to za­vi­si od sta­va par­ti­je ko­joj pri­pa­da, od­no­sno SNP-a, kao i re­zul­ta­ta iz­bo­ra.
-Lič­no že­lim da po­bi­je­di­mo na iz­bo­ri­ma, a za sve osta­lo će­mo la­ko- pod­vla­či Ba­ja­gić.
B.Bra­šnjo


Bu­džet oko 3,7 mi­li­o­na

Ba­ja­gić tvr­di da će u 2018.go­di­ni na­sta­vi­ti sa zna­čaj­nim pro­jek­ti­ma u di­je­lu po­bolj­ša­nja uslo­va ži­vo­ta sta­nov­ni­štva. Bu­džet je pla­ni­ra­na na tri mi­li­o­na i 734 hi­lja­de eura, a za in­fra­struk­tu­ru na se­o­skom pod­ruč­ju utro­ši­će oko 350.000 eura. Oko 200.000 na­mi­je­nje­no je za za­vr­še­tak ra­do­va na Uli­ci Mar­ka Ku­li­ća i pot­por­nom zi­du kod zgra­de „So­li­dar­no­sti“. Po­če­će iz­grad­nja Sa­bor­nog hra­ma, pla­ni­ra­li su sred­stva za led ra­svje­tu kao i za vo­do­vod­nu mre­žu. Ba­ja­gić ka­že da je za­do­vo­ljan re­zul­ta­ti­ma ra­da lokalne upra­ve u 2017.go­di­ni jer su, iz­me­đu osta­log, as­fal­ti­ra­li šest ki­lo­me­ta­ra se­o­skih pu­te­va, kao i di­o­ni­cu na oba­li Ta­re, od­no­sno put od če­ti­ri ki­lo­me­tra od Šće­pan Po­lja do Br­šta­no­vi­ce ko­ji je klju­čan za raf­ting. Bi­lo je pro­ble­ma sa po­ža­ri­ma, a zbog su­še pre­su­ši­li su i iz­vo­ri pa je lokalna upra­va sta­nov­ni­štvu bes­plat­no is­po­ru­či­li vi­še od 300 ci­ster­ni vo­de za pi­će.


Po­moć sta­nov­ni­štvu na pr­vom mje­stu

Po­sled­njih de­se­tak go­di­na lo­kal­na upra­va sta­nov­ni­štvo na se­o­skom pod­ruč­ju oslo­ba­đa pla­ća­nja po­re­za na ne­po­kret­no­sti, a gdje god je bi­lo iz­vo­ra vo­de Op­šti­na je sa vi­še od 60 od­sto bi­la in­ve­sti­tor iz­grad­nje vo­do­vo­da, a osta­tak je po­mo­glo re­sor­no mi­ni­star­tvo. Vi­še od 30 do­ma­ći­na ove go­di­ne je do­bi­lo so­lar­ne pa­na­le na ka­tu­ni­ma, u či­ju na­bav­ku je uče­stvo­va­la op­šti­na sa 75 od­sto ukup­nih sred­sta­va za te na­mje­ne. Iz bu­dže­ta će 2018. go­di­ne iz­dvo­ji­ti 40.000 eura či­me će sub­ven­ci­o­ni­ra­ti pro­iz­vod­nju mli­je­ka.
-Od 2012. do ove go­di­ne sa 240 hi­lja­da eura fi­nan­si­ra­li pri­prav­ni­ke. Oko 70 maj­ki do sa­da je ko­ri­sti­lo na­kna­de ko­je da­je­mo za no­vo­ro­đe­nu dje­cu. Sva­ke go­di­ne ula­že­mo u raz­voj spor­ta, a oko 50 hi­lja­da eura pla­ni­ra­li smo za na­bav­ku udž­be­ni­ka uče­ni­ci­ma od pr­vog do de­ve­tog raz­re­da, or­ga­ni­zo­va­nje eskur­zi­je đa­ci­ma de­ve­tog osnov­ne i če­tvr­tog sred­nje, kao i za po­prav­ku obje­ka­ta ško­la. Ove škol­ske go­di­ne sti­pen­di­ra­će­mo 23 stu­den­ta- na­veo je Ba­ja­gić ne­ke od mje­ra ko­je pre­di­zu­ma­ju u ci­lju po­bolj­ša­nja uslo­va ži­vo­ta sta­nov­ni­štva.


EPCG ka­sni sa is­pu­nja­va­njem oba­ve­za

Vi­še­mi­li­on­ske oba­ve­ze ko­je Elek­tro­pri­vre­da Cr­ne Go­re ima pre­ma Plu­ži­na­ma po osno­vu po­ta­pa­nja na­se­lja zbog iz­grad­nje HE „Pi­va“ još uvi­jek ni­je­su re­a­li­zo­va­ne. Ba­ja­gić is­ti­če da je po­sled­nji ugo­vor ko­ji su pot­pi­sa­li is­te­kao de­cem­bra 2014. go­di­ne, ali ta kom­pa­ni­ja u pro­te­kle tri go­di­ne ni­je re­a­li­zo­va­la ni jed­nu ugo­vo­re­nu oba­ve­zu.
- Po­ku­ša­va­li smo raz­go­vo­ri­ma sa od­go­vor­nim u kom­pa­ni­ji, ali je kod njih bi­lo do­sta pro­mje­na u tom do­me­nu. Me­đu­tim, mi osta­je­mo pri svo­me, je­ste da sve to ide spo­ro ali ni od jed­ne oba­ve­ze ko­ju ima­ju pre­ma ovoj op­šti­ni ne­će­mo od­u­sta­ti - na­gla­sio je Ba­ja­gić.
No­vi­na je što je ne­dav­no EPCG ko­nač­no za­vr­ši­la pro­ce­du­ru ve­za­nu za iz­bor iz­vo­đa­ča ra­do­va na sa­o­bra­ćaj­ni­ci u Plu­ži­na­ma, za ko­ju je idej­ni pro­je­kat ura­đen još pri­je 40 go­di­na. Ba­ja­gić na­ja­vlju­je da će 2018. go­di­ni po­če­ti ra­do­vi na pr­voj fa­zi ko­ji će bi­ti vri­jed­ni oko 1,5 mi­li­on. Ukup­na in­ve­sti­ci­ja za sa­o­bra­ćaj­ni­cu, pre­ma pro­cje­na­ma, EPCG će ko­šta­ti oko pet mi­li­o­na. U Plu­ži­na­ma se na­da­ju i da će kom­pa­ni­ja u na­red­noj go­di­ni za­po­če­ti ne­ke ak­tiv­no­sti na iz­grad­nji pre­či­šća­ča ot­pad­nih vo­da. Ela­bo­rat za pro­ce­nu uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu ko­ji je EPCG do­sta­vi­la vra­ćen je na do­ra­du.